Feeds:
Чланци
Коментари

Archive for фебруар 2010

MEDJUIGRA

Utorak, jutro. Pola pet, napolju mrak. Grmi i seva. Dolazi nevreme. Budilnik ne zvoni. Nije navijen. Mali Čovek je budan. Loše je spavao. Loše je sanjao. Snova se ne seća. Već danima je kući. Rana teško zarasta. Lekar ne dozvoljava da radi. Ne bi ni mogao da radi. Zapravo, mogao bi desnom rukom. Isto bi premeštao gajbe. Iz jednog u drugi ugao. Jadno se oseća. Ubija ga dosada. Za ovih nekoliko dana obišao je pola grada. Isprva je bilo interesantno. Onda mu je dosadilo. U izlozima iste stvari. Iste ulice. Iste zgrade. Isti prolaznici. Isto nebo. Isti vazduh. Pod nogama ista zemlja. Uglavnom ništa novo. Svaki dan isto iskustvo.


U devet sati doručak. Jaje na oko. Krišku hleba namaže puterom. Jede. Pijucka čaj. Čaj iz one kesice. Bez šećera. Inače bi šerbet. Treba da kupi šećer. Ono pakovanje od pet kilograma. Skupo. Dosta je kilogram. Možda je trebao ponovo da se ženi? Možda sada ne bi bio sam. Možda. Možda bi ona sada bila na poslu. Možda. Možda bi imao još dece. Samo da se nije posekao. Šeprtlja! Kažu da nespretnost dolazi sa godinama. On nema ni pedeset. Možda…
Tri sata popodne. Mali Čovek leži na krevetu. Gleda u plafon. Možda… Onda sedne na ivicu kreveta. Jutros je grmilo i sevalo. Ipak nije bilo kiše. Sutra ide u ambulantu. Tražiće od lekara da ga pusti na posao. Prenosiće jednom rukom. Onda gleda teve. U deset ide na počinak. Sutra je sreda.

Dodo februar Subotica

Advertisements

Read Full Post »

TRENUTAK NEPAŽNJE

Četvrtak, jutro. Pet minuta do pola pet. Napolju mrak. Budilnik tupo zvoni. Mali Čovek se budi. Ustaje. Ide u kupatilo. Prvo se brije. Posle se umiva. Oblači se i kuva kafu. Stomak je u redu. Više nema mučnine. Danas će doručkovati kući. Iz ormara vadi konzervu. Onda traži nešto po fijokama. Nema otvarač! Uzima veliki mesarski nož. Seče konzervu. Trenutak nepažnje i poseče levu šaku. Krv šiklja. Trči u kupatilo. Za sobom ostavlja tragove krvi. Sipa losion na ranu koja je dugačka tri santimetra. Onda pere ranu i sipa jod. U šaci stiska maramicu. Konzervu baca u kesu za smeće. Dole promiče autobus. Moraće kod lekara.


U devet sati zove fabriku. Traži šefa. Reče da ne može da radi. Ušili koncem ranu na levom dlanu. Dešava se, kaže šef. Spušta slušalicu. Počinje kiša. U pekari kupuje hleb. Ide kući. Usput se seti svoje bivše supruge i sina. Koliko klinac ima godina? Osam ili devet… Njih je izgubio. Valjda je i to bio trenutak nepažnje. Kako šef reče: Dešava se. Kada rana na šaci bude zarasla ostaće posledice. Videće se trag. Ko zna, možda je presekao neke nerve…
Tri sata popodne. Mali Čovek stoji pred prozorom. Gleda dole, na ulicu. Ljudi se vraćaju s posla. Autobus pun putnika. Ide da prilegne, iako mu se ne spava. Navika, valjda. Uveče kuva čaj. Šerbet. Rana na šaci boli. Gleda teve. Oko deset ga gasi. Ide na počinak. Možda će sanjati sina. Sutra je petak.

Dodo februar Subotica

Read Full Post »

STOMAK

Sreda, jutro. Pet minuta do pola pet. Napolju mrak. Budilnik tupo zvoni. Mali Čovek se budi. Okrene se na jednu, pa na drugu stranu. Isteže se i zeva. Ustaje. Ide u kupatilo. Sedi na vece šolji. Proliv! Juče je nešto loše pojeo. Bilo bi dobro da danas ne radi. Teško. Ne može sebi dozvoliti da ne ode na posao. Brzo se umiva. Danas se neće brijati. Kuva krompir. Oblači se. Vadi krompir. Onda pogleda kroz prozor. Dole, na ulici, promiče autobus. Ako ne ide peške… Možda bi trebao autobusom… Jede krompir. Uzima kaput. Mali Čovek ide peške. Zaboravio je popiti kafu. Kažu da je jaka kafa dobra za proliv. Dobar je i kuvani krompir.


U devet sati doručak. Njemu nije do doručka. Sedi na stolici i gleda u daljinu, iako gleda u zid. Tri puta je trčao na vece. Oseća mučninu. Stomak je prazan. Skače. Trči na vece. Jedan radnik se smeška. Ostali tiho gutaju zalogaje. Vraća se i seda na stolicu. Danas se pričalo da će uskoro ukinuti njegovo radno mesto. Pitao se kako može da se ukine prebacivanje plastičnih gajbi iz jednog u drugi ugao. Dugačko pitanje. Neki govore o modernizaciji. Kažu automatizacija.
Tri sata popodne. Mali Čovek ide kući. Peške. Hladno je. Uskoro će sneg, pomisli. U pekarskoj radnji kupuje hleb. Stiže kući. Legne na krevet i spava sat vremena. Kasnije kuva krompir. Odseče parče hleba i jede krompir. I dalje oseća mučninu. Danas neće gledati teve. Ide na počinak. Sutra je četvrtak.

Dodo februar Subotica

Read Full Post »

BUDILNIK

Nedelja, jutro. Napolju mrak. Mali Čovek još spava, ali uskoro se budi. Navika. Budilnik ne zvoni. Nije navijen. I ne treba. Danas se ne radi. Danas ide na groblje. Mesečno jednom poseti očev grob. Dešava se da ponese cveće. Pijaca je usput. Kupiće kilogram jabuka. Kupiće i buketić cveća. Na livadi ubranog, sušenog cveća. Duže traje. Zapravo, traje bezmalo večnost. U povratku će svratiti u kuglanu. Možda se odigrava neka utakmica. Izmedju dve fabričke ekipe. Možda će jedna biti njegova. Ostale sportove ne voli. Nije lud ni za kuglanjem, ali… Onda će poći kući. Podgrejaće ostatak jučerašnjeg ručka, ručaće, oprati posudje. Potom će da prilegne. Odspavaće sat vremena.


U tri sata popodne, poći će u šetnju. Razgledaće izloge. U njima ništa za njega. Desetak minuta sedeće na klupi u parku. Iza njegovih ledja nalaziće se crkva. Duvaće hladan vetar. Ulica će biti prazna. Sve ulice će biti prazne. Onda će Mali Čovek krenuti kući.
Kasno popodne. Napolju je mrak. Gleda kroz prozor. Dole promiče autobus. Sivi oblaci prekrili nebo. Dolazi kiša, pomisli. Onda silazi u podrum. Veš-kuhinja je slabo osvetljena. Prašnjava sijalica, pomisli. Skida veš sa razapete žice. Zašto se obesila žena sa prvog sprata, pomisli. On stanuje na četvrtom, poslednjem spratu. Penje se stepenicama. Zatvara za sobom vrata. Veš baca na stolicu. Kuva čaj. Šerbet. Nije kupio limun. Pravi čaj sa limuntusom. Kasnije jede hleb namazan margarinom. Pijucka šerbet. Do deset gleda teve. Potom se skida. Navija budilnik. Na pet minuta do pola pet. Ide na počinak. Sutra je ponedeljak.

Dodo februar Subotica

Read Full Post »

1 + 1

Subota, jutro. Pola pet, napolju mrak. Neradni dan. Budilnik ne zvoni, jer nije navijen. Mali Čovek se ipak budi. Više od navike. Gleda u plafon. Na plafonu tračak svetla koje dopire sa ulice. Ulica je prazna. Malopre je prošao autobus, takodje prazan. Pred njim čitav dan. Treba pospremiti stan. Može sledeće nedelje. Treba oprati veš. Veš treba i da se suši. U medjuvremenu zaspao je. U devet sati se budi. Skoči iz kreveta. Umivanje, pa oblačenje. Doručkuje. Potom u kupatilu pere veš. Ide dole u veš-kuhinju. Baca košulje i čarape preko razapete žice. Prošle godine ovde se obesila žena sa prvog sprata. Osim njega, niko ne koristi ovu prostoriju.


Popodne odlazi u šetnju. Sipi dosadna kišica. U obližnjem parku sedi desetak minuta na klupi koja je naslonjena na zid crkve. Posmatra oblake. Kiša prestaje da pada. Vraća se kući. Skida mokru odeću i tušira se. Potom kuva šerbet sa pravim limunom. Onda prelistava jučerašnje novine. Neko zaboravio u fabrici. On poneo kući. Ništa za njega. Uključi teve i nasumice menja programe. Ništa za njega. Gasi. Sa šoljom u ruci gleda na ulicu. Kiša i dalje pada. Odspavaće sat vremena.
Sedam sati uveče. Ide iz sobe u kuhinju. Podgrejava šerbet i sipa u šolju. Pali pa gasi teve. Uzima novine pa ih odbaci. Pogleda kroz prozor. Dole promiče autobus. Kasnije sipa toplu vodu u plastični lavor. Sedi na ivici kreveta i pere noge. U deset ide na počinak. Sutra je nedelja.

Dodo februar Subotica

Read Full Post »

JEDNOSMERNA

Ponedeljak, jutro. Pola pet, napolju mrak. Budilnik ne zvoni. Mali Čovek se ipak budi. Navika. Okrene se na jednu, pa na drugu stranu. Isteže se i zeva. Ostaje u krevetu. Danas ne mora rano da ustaje. Dobio je slobodan dan. Malo će se izležavati. Onda ustaje. Ide u kupatilo da se umije. Neće se brijati. Oblači se, potom kuva kafu. Danas ide u grad da sredi neke poslove sa Gradskom administracijom. Pogleda kroz prozor. Dole promiče autobus. Niko ne nosi kišobran. To je dobro, iako su prolaznici toplo obučeni. Dok pijucka vruću kafu, gleda jutarnje vesti na teveu. Retko gleda vesti. Uglavnom uvek isto. Uzima kaput i silazi na ulicu.


Duva vetar. Hladno je. Mali Čovek uvuče glavu medju okovratnike kaputa. Ide polako. Ne žuri mu se. Gradski službenici ionako doručkuju. Počinju u devet sati; trebalo bi da rad nastave u pola deset. Kancelarija koju traži nalazi se u jednosmernoj ulici. Na vratima piše „Štrajk“! Nema sreće. Propade slobodan dan. Nije ljut. Tako je kako je. Ide da popije pivo. Odnekud poznaje kelnericu. Da! Prošle nedelje napali su je psi lutalice. Mali čovek je popio pivo. Krenuo je kući.
Tri sata popodne. Kuva ručak. Kupus sa dimljenim kostima. Posle ručka ide da prilegne. Odspavaće sat vremena. Predveče pere posudje. Treba oprati i čarape. I dve košulje čekaju pranje. Neka, opraće ih krajem nedelje. Kasnije gleda teve i pijucka čaj. Šerbet! U deset ide na počinak. Sutra je utorak.

Dodo februar Subotica

Read Full Post »

RITAM

Petak, jutro. Pola pet, napolju mrak. Budilnik tupo zvoni. Mali Čovek se budi. Okrene se na jednu, pa na drugu stranu. Isteže se i zeva. Ustaje. Ide u kupatilo da se umije. U ogledalu bradati čovek. Brije se. Juče je bila plata. Juče je bio srećan dan. Briše lice i oblači se. U provrelu vodu ubacuje kesicu čaja. Kupio je i limun. Uveče kuva šerbet sa limunom. Dok ispija čaj gleda u sat. Dole, na ulici, promiče autobus. Mali čovek ide peške. Vedro je, danas će biti lepo vreme. Novembar zna da bude lep mesec. Ugodan i ne previše hladan. Bez snega. No, vreme je pripremiti odeću i obuću za zimu. Još ne mora grejati stan.


U devet sati doručak. Tvrdo kuvano jaje, marmeladica, komadić putera i dve kriške hleba. Iako gleda u zid, kao da je u nekom motelu pored autostrade. Troši jutarnji doručak pre nastavka putovanja. Onda se vraća poslu. Drvene kutije su ukinute. Modernizacija. Premešta plastične gajbe. Iz jednog u drugi ugao. U ponedeljak treba da sredi neke stvari u gradu. Tražiće slobodan dan. Ako ne može, ne može. Gradske službe ne rade popodne, Subota je za odmor.
Tri sata popodne. Mali čovek ide kući. Autobusom. Hvata ritam za vikend. Za vikend se uglavnom dosadjuje. Naoblačilo se. Stiže kući. Legne na krevet i spava sat vremena. Kasnije kuva šerbet sa limunom. Danas neće večerati. Gledaće teve. U deset ide na počinak. Sutra je subota.

Dodo februar Subotica

Read Full Post »

Older Posts »