Feeds:
Чланци
Коментари

Archive for 3. фебруара 2010.

MALI ČOVEK

Ponedeljak, jutro. Pola pet, napolju mrak. Budilnik tupo zvoni. Mali Čovek se budi. Ustaje. Ide u kupatilo da se umije. Nema paste za brijanje. Obrijaće se sutra. Oblači se i kuva kafu. Dok uzima kaput ispija poslednje kapi kafe. Dole, na ulici, promiče autobus. Mali čovek ide peške. Do fabrike, gde radi, stiže za četrdeset minuta. Svojevremeno znao je popušiti tri cigarete do posla. Prošle godine ostavio duvan. Od male plate nema za cigarete; jedva da se ima za nešto drugo. Za nešto drugo što, recimo, može biti pola kilograma slanine. Slanina? Hrana siromaha… Ma nije. Počinje kiša. Mali Čovek uvuče glavu medju okovratnike kaputa.

U devet sati doručak. Danas ga preskače. Sedi na stolici i gleda u daljinu, iako gleda u zid. Onda se vraća poslu. Premešta drvene kutije. Iz jednog u drugi ugao. Oko podneva namerava da pita šefa za slobodan dan. Ako ne može, ne može. Radiće. Radiće kao i do sada za platu koja nije dovoljna za život. Nikada nije upoznao vlasnika fabrike. Jednom ga je video na lokalnoj televiziji. Bio je lepo obučen. Drugi su govorili da odelo vredi koliko Mali Čovek zaradi za deset godina.
Tri sata popodne. Mali Čovek ide kući. Usput zagleda izloge. Ništa za njega. U pekarskoj radnji kupuje hleb. Kiša i dalje pada. Stiže kući. Legne na krevet i spava sat vremena. Kasnije jede hleb namazan mašću. Potom gleda teve. U deset ide na počinak. Sutra je utorak.

Dodo februar Subotica

Read Full Post »