Feeds:
Чланци
Коментари

Archive for 19. фебруара 2010.

STOMAK

Sreda, jutro. Pet minuta do pola pet. Napolju mrak. Budilnik tupo zvoni. Mali Čovek se budi. Okrene se na jednu, pa na drugu stranu. Isteže se i zeva. Ustaje. Ide u kupatilo. Sedi na vece šolji. Proliv! Juče je nešto loše pojeo. Bilo bi dobro da danas ne radi. Teško. Ne može sebi dozvoliti da ne ode na posao. Brzo se umiva. Danas se neće brijati. Kuva krompir. Oblači se. Vadi krompir. Onda pogleda kroz prozor. Dole, na ulici, promiče autobus. Ako ne ide peške… Možda bi trebao autobusom… Jede krompir. Uzima kaput. Mali Čovek ide peške. Zaboravio je popiti kafu. Kažu da je jaka kafa dobra za proliv. Dobar je i kuvani krompir.


U devet sati doručak. Njemu nije do doručka. Sedi na stolici i gleda u daljinu, iako gleda u zid. Tri puta je trčao na vece. Oseća mučninu. Stomak je prazan. Skače. Trči na vece. Jedan radnik se smeška. Ostali tiho gutaju zalogaje. Vraća se i seda na stolicu. Danas se pričalo da će uskoro ukinuti njegovo radno mesto. Pitao se kako može da se ukine prebacivanje plastičnih gajbi iz jednog u drugi ugao. Dugačko pitanje. Neki govore o modernizaciji. Kažu automatizacija.
Tri sata popodne. Mali Čovek ide kući. Peške. Hladno je. Uskoro će sneg, pomisli. U pekarskoj radnji kupuje hleb. Stiže kući. Legne na krevet i spava sat vremena. Kasnije kuva krompir. Odseče parče hleba i jede krompir. I dalje oseća mučninu. Danas neće gledati teve. Ide na počinak. Sutra je četvrtak.

Dodo februar Subotica

Read Full Post »