Feeds:
Чланци
Коментари

Archive for 9. марта 2010.

SUBOTA

Subota, jutro. Sutra će biti nedelja. Do ponedeljka još puno sati. No, sada je napolju mrak. Sat neće zvoniti. Neće, jer nije navijen. Već treće jutro kako seva. Grmi. Kadgod grom prodrma nebo, na trenutak osvetli lice Malog Čoveka. Budan je. U poslednje vreme slabo spava. Do ponedeljka treba preživeti. Svrbi ga levi dlan. Dok su bili zajedno znali su da se smeju ovakvim stvarima. Ustaje. Danas možda i neće da se umiva. Kuva kafu. U sobi je uključio kalorifer. Decembar je. Dani su sve hladniji. Zima je. Noću, preko jorgana prebaci čak dva ćebeta. Toplije je. Pita se da li su stvarno jednom grejali onog drugog, ili drugu…


Popodne. Pljušti kiša. Pasje neko vreme. Grmi i seva. Čuje zvono na vratima. Otvara. Neko se izvinjava. Pogrešio vrata. Nema veze. Stan ionako nije njegov. Nekad… jednom, imao je kuću, porodicu, ženu i dete. Nekad… jednom, život je stvarno bio lep. Nekad… jednom, život je imao smisla. Gleda kroz prozor. Dole, na ulici, kroz kišu promiče autobus. Iako je gladan, danas neće ručati. Skuvaće čaj. Najbolji na svetu. Onda će malo prileći. Možda i zaspi.
Tri sata popodne. Budan je. Neće san na oči. Zar je samo noć da se sniva? Da se sanja? Svejedno. Budan je, i to je to. Do njega dopiru glasovi. Susedi se svadjaju. Valjda. Ma koga je briga za svadju. Život je jednom stvarno bio lep. Dan prolazi. Napolju je mrak. U deset ide na počinak. Sutra je dosadna nedelja.

Dodo mart Subotica

Read Full Post »