Feeds:
Чланци
Коментари

Archive for фебруар 2014

DNEVNIK

Čini mi se, valjda je to bilo pre nepunih tridesetak godina, redovno sam vodio dnevnik. Onako naivno, mislio sam da će jednog lepog dana da mi posluži kao podloga (predložak) za roman, debelu knjigu, ma roman u nastavcima, da ću opasno raditi roman reku, onak`u vijugavu, reku ponornicu; sad ga imaš, sad ga nemaš, mislim roman bre! Svaki božiji dan bih nešto upisivao: “Danas marka košta toliko i toliko, sutradan je pala cena; preti nam nestašica kafe, a na dan sahrane druga Broza, jedan moj prijatelj ide preko (u Hangeri), i na granici ga pitaju, da li zna da je danas sahrana, a on jeste, zna ali nema kafe (jebiga, u sjajnoj Yugi, nema kafe, no hara samoupravljanje, socijalistička sloboda), svaka čast Joški, ali on bez kafe ne može! Pa onda, tog datuma padala kiša, a ja sa frendovima u pozorišnom klubu “Klub umetnika”! Seli za sto u jedanaest pre podne, klub napustili, valjda negde oko ponoći. Cena hleba toliko dinara, pivo toliko, meso izbegavamo, jedemo krompir i testo…”

AIPTEK

U tim godinama furao sam sa jednom ludačom, a biti sa ludakinjom, u bilo koje vreme, nije lagana rabota; i tako, jedne lepe večeri, dok sam u kuhinji kuvao kafu, ona pronadje dnevnik, i naravno pročita mnoge stvari o njoj samoj, tako da je bilo belaja. (Mislim, jebiga! Ako u dnevnik ne upisuješ istinu, ono što misliš, ma jebo te onda dnevnik!) Bilo je gadnog belaja, jer ako se jedna ludača pravi da je normalna, ali pokušava da odglumi ljutu osobu, e… to ti je sedmi sprat bolnice, gde obitavaju ludaci kojima nema spasa; to ti je pretsoblje pakla sa toplom kupkom, peškir oko vrata, a steže ko zima oko usamljenog stabla, u najhladnijim prostranstvima sibirskim. Ok! Bilo, pa prošlo, ali dnevnik je iscepan, i ja danas nisam u prilici da se uverim, da je 86 godine, prošloga veka, i prošlog milenijuma, švapska marka koštala toliko i toliko jugoslovenskih dinara, i kojeg datuma je bilo više, ili manje lepo meni i ostalima, koje polako, ali sigurno zaboravljam, kao što zaboravljam (ili se ne mogu setiti) nekih reči, imena, značenja mnogo toga, pa su vrata od frižidera izlepljena od mnogaja papirića, sa raznoraznim upozorenjima, kao pogledaj štednjak, proveri rernu, nazovi kćerku, a njen broj je… i tako, nekako… Danas, ma baš ovog trenutka se premišljam, odlučujem se, od sutra, možda prekusutra, od sledeće nedelje, ali ako ne pre, ili kasnije, a ono jednog lepog dana, ponovo se bacam na pisanje dnevnika, i velika mi je prednost što za pratilju nemam ludaču za cepanje!

SV.

Read Full Post »

SVETLOSTI NALIK

 

 

 

Pre neki dan, bio malo napolju, da se nadišem svežeg vazduha, i da kupim neke stvari u prodavnici; i sretnem tako, onog mog poznanika, koji upražnjava nestajanje na mesec-dva, i onda prepričava dogodovštine iz Maroka, Translivanije, i sličnih egzotičnih država i mesta na našoj lepoj kugli zemaljskoj.

 

 

AIPTEK

Kažem, zdravo, on kaže zdravo! Pitam ga kako je, on kaže dobro, i pita mene kako sam. Ja kažem dobro, ali ga ne pitam gde je bio prethodnih mesec-dva, a on takodje izbegne to pitanje. Onda ga pitam za zdravlje, a on nikada ne zaboravlja moju želju za stopedeset proživljenih godina, pa kaže: “ Da znaš, nije loše! Sutra punim pedeset i osmu godinu života (Ja mu kažem: Srećan rodjendan!). Moje želje su skromne. Biću zadovoljan ako doživim šezdesetu godinu, a sve što sledi posle toga, nemam ništa protiv. Ako bude još trideset, ili trideset i pet godina, kao dodatak, neka bude. A ako budu četiri, ili više desetleća, neću biti razočaran.”

Mislim, nema šta da se doda. Uvek sam voleo ljude, koji naziru svetlost na kraju nesigurne autostrade, koja vijuga u onoj planini, zvanoj život.

 

SV.

Read Full Post »

ISKUŠENJE

 

Tri dana sam se molio Bogu, svim bogovima; bogovima stvarnim i nestvarnim, molio sam da me bace u iskušenje. Da me stave na probu, da isprobaju na meni svoju volju, i da vide moju volju. Da! Tri dana sam se molio onom svevišnjem, onom koji obitava tamo gore, i koji nas gleda odozgora, i na koga mi dižemo glave, i za koga znamo da ga kriju gusti beli oblaci, tako nalik izduvanim vunenim ovcama. Molio sam ga da me baci u iskušenje, da mi pod noge baci silne milione, glavni zgoditak Nacionalne lutrije!

Sipao sam obećanja, kao: “Majke mi, neću brzo potrošiti! Ma, ćaleta mi, biću štedljiv, neću bacati novac, neću porazbacati šuškave novčanice. Tako mi pokojnih babe i dede, neću biti lak sa novcima, koliko sam lak na rečima; neću ih, novce naime, nemilice trošiti na žene i piće, kafane i bircuze; majke mi, neću na put oko sveta, samo da imam sedam pogodaka, i da pokupim silne milione, i biću dobar, majke mi rodjene, i ćaleta mi rodjenog… ma keve mi, kad kažem!

Jeste! Puna tri dana sam bio u pohodu na raznorazna iskušenja, ali dao sam sebi malecno vremena da mislim i o drugim, premda za iskušenje vezanim stvarima, kao na primer, dugačak red pred mojim vratima, počev od bliskih rodjaka, koji bi imali svojih zahteva i molbi u vezi novca, tako i daljnjih rodjaka, koji bi takodje imali svoje molbe i kojekakve neostvarene snove; naravno, o susedima i komšijama (odakle li bi saznali za brdo para?), o njihovim očekivanjima bi se dalo napisati valjana knjiga neodredjene debljine. Medjutim, sebi ne bih dozvolio previd mnogobrojnih političara, što bi se znalački umešali medj sve nabrojene, ali i nespomenute kreature u redu pred mojim ulaznim vratima. Tražili bi donacije i finansiranje skorih izbora za onaj cirkus pod parlamentarnim šatorom, ili šatrom, kome se kak svidja. Obećavali bi mi protuusluge, kao dobar posao u državnoj firmi, i…

AIPTEK

No, iskušenje je iskušenje, i čovek mora izdržati puno toga. Evo, ja sinoć sreo jednu od mojih bivših žena, i pao u iskušenje, pošao s njom u iznajmljenu sobu… Ostatak ne zavredjuje prepričavanje, jer o prežvakanim stvarima ne vredi gubiti vreme. Rastali smo se kao što smo se iznenada i sreli, nakon puno godina. Danas znam da ne znam gde mi je uplaćeni tiket, za šta sam se molio, ali ću verovatno pasti u strahovito iskušenje, ako ovu moju bivšu budem video u novom, skupocenom automobilu. A ako bude drugačije, znaću da su moje molbe ostale neuslišene, i da se neko drugi, meni nepoznat čovek, molio više i bolje no što ja umem.

SV.

Read Full Post »