Feeds:
Чланци
Коментари

Archive for the ‘Kratka Priča’ Category

DIM I VATRA

Noć je mirna, toliko mirna da Milorad ne može da zaspi. Možda nesanica i nije radi ove tišine, već mnoštva poteškoća, na koja Milorad nailazi dan za danom. Skupa nafta, a dogadja se i da je nema, skupi repromaterijali, i… onda do njega dopre komešanje iz kokošinjca!
Skoči Milorad, brzo po pušku, i onako u gaćama istrči na dvorište. Dočeka ga svežina noći pod zvezdanim nebom. Tišinu, ko raonik suvu zemlju, seče galama iz kokošinjca. “Da nije komšija Milojica, i žena mu njegova, Radojka?” pomisli Milorad! “Da ne kradu sveža jaja? Kajgana za doručak, sa slaninicom…” Upade Milorad, u jednoj puška, u drugoj ruci baterijska lampa! “Ajde, lopužo lopovska, da ti ruke vidim iznad ramena!” Viknu on, a kokoške se deru na sav glas. I onda nešto šmugnu pored njegovih nogu! Njemu se činilo, il´ samo pričinilo da je to nešto bilo malo i zeleno… Posle zavlada ponovna tišina, a Milorad krenu nazad, i usput razmišlja o dimu koji u sebi vatru krije; potom odloži pušku, legne u krevet i, valjda zbog prošlog dogadjanja, zaspi ko što ume zaspati, nakon napornog dana oranja, nepregledne zemlje na imanju svome. Ove noći, Milorad sanja Radojku od pre nekoliko meseci, kako baca tanjire, koji izleću kroz otvoreni prozor!

Stevo Valjić feb SU

Read Full Post »

SRPSKI RUZVEL II

 

 

 

I prodjoše tako dva meseca! Ama baš bilo dosadno. Zima, istina blaga, bez mraza i bez snega. Sve to skoro ubi Milorada, ali… Jednog januarskog jutra, svežeg, novinari opet s onu stranu tarabe! A, je li, Milorade! Ipak si prećutio važne stvari!, dobacuju ovi što na automobilima imadedu ono: PRESS! A Milorad gleda i sluša, gleda i sluša, i ne zna jadnik šta da pomisli. A šta je on to prećutio, kada se sve zna! Ali ovi iz štampe bi da štampaju ono što čitaoci traže, a čitaoci traže istinu!

Istina već bila jednom rečena. Pre dva meseca je jasno rečeno da je tanjir doleteo od prvog suseda! To Radojka, a muž joj Radojica, dobacila kroz otvoreni prozor, i to je to! Nema tu šta da se doda! Ali novinari sumnjičavi, pa kažu i pitaju:

Milorade, jedan i jadan! Što ćutiš? Aman ti nešto prećutkuješ! Šuruješ sa novom Vladom! Izbegavate da narodu kažete istinu. Mora da si dobio povoljne kredite da preoreš onu njivu pored reke, al´ o letećim tanjirima da ćutiš! Ćutiš i tajnu ne odaješ! Znamo mi o čemu se radi, jer odvajkada beše tako kako vlast kaže…”

A Milorad ćuti, jer nema šta da se kaže! Kakvi bre leteći tanjiri i Vlada i prećutkivanje. Istina, preora on tu njivu pored reke, i to bez dozvole vlasti. Eto, još malo, pa će proleće, a on još ne zna šta će posaditi! Možda budu bačene pare! Ovi novinari će mu navući ostale seljake na vrat! Leteći tanjiri! Samo da ga puste na miru. I vrati se Milorad u kuću svoju, skuva sebi kafu, sedne za kuhinjski sto i srče vruću tekućinu, i onda… i onda negde daleko, u majčici Rusiji pade meteorit… Ali, to je već druga priča.

 

Stevo Valjić feb SU

Read Full Post »

SRPSKI RUZVEL

Leteći tanjir se razbio u Miloradovom dvorištu, ali srpske vlasti ćute, iako se svet buni zbog neobaveštavanja javnosti. A u Srbiji se misli: „Ako su mogli amerikanci sa Ruzvelom, možemo i mi!“ Medjutim, priča počinje ovako:
Miloradova kuća se nalazi pored kuće i imanja Milojice i njegove žene, Radojke! Pre nekoliko dana, Milojica umoran od oranja, stiže kući, nasu jednu, pa još jednu rakiju. I tako Milojica puna dva sata, samo sipa i sipa, i naravno ispija jednu za drugom! I onda na kraju, Radojki dosadi muževljevo pijančenje, i poče po kuhinji da leti razno posudje. Budući prozor beše otvoren, a prozor gleda na dvorište prvog komšije, Milorada, nekako izleti beli tanjir i razbije se u Miloradovom dvorištu. Leteli i ostali tanjiri beli, al’ nijedan više ne izleti kroz prozor!
I tako, svane novi dan. Milorad pojma nema šta se sinoćke zgodilo, izadje na trem kuće da se rastegne, i vide mnoštvo ljudi sa teve kamerama, fotoaparatima… Dovikuju mu sa pitanjima da l’ nešto zna o letećem tanjiru što se u dvorištu njegovom razbio, ali Milorad pojma nema, i samo ćuti i zeva od dosade. Najgore u svemu jeste to da i vlasti ćute. Ne kažu ništa osim zamenika seoske Mesne zajednice, koji je dao izjavu novinarima, i eto šta im je rekao:
„Srbija je mala zemlja, ali barem u nečemu ličimo na Ameriku! Šta nam mogu? Ovu zgodu ćemo prepustiti belim haljama, koje će prekriti i zamagliti ovaj dogadjaj!“

Stevo Valjić SCH 24 09 2012

Read Full Post »

PRIČA SE

Čovek od sto godina ispriča priču: “Majka kaže petogodišnjem sinu: Sine, ako ne pereš redovno zube, karijes će odraditi svoje!” Matori dodade ispod kratko ošišanih brkova: Ali ima majki koje kažu: Sine, marš na pranje zuba!
Priča se nastavlja: “Sine, dvanaest ti je godina, a još pišaš u krevet!” Matori dodade: Ali ima majki koje kažu: Sine, ponosna sam na tebe, jer odavno si prestao piškiti u krevet!
Svaka priča ima kraj, a neke priče imaju i naravoučenije: Naime, u kojem muzeju se može videti dete od pet godina, a zna šta je karijes? Nadalje, svi smo mi ovako ili onako piškili u krevet, i koga je briga, sada kada smo omatorili, a majke nam pokojne, ali supruge žive, i menjaju nam, iz noći… pardoniram, iz jutra u jutro, staračke pelene, o kojima se priča…

Stevo Valjić SCH 19 09 2012

Read Full Post »

VRATA

Nova Godina! Jutro, četiri sata! Tip sedi izmedju dvoja vrata; zapravo – zaglavio se u ulazu u zgradu. Spoljašnja vrata je uspeo otključati, ali unutrašnja nemaju bravu, no mora da se neko našalio i blokirao vrata, jer uzalud ih je gurao. Novogodišnje noći su uvek burne! Njemu je preostalo da sedne na hladni kameni pod i dremne dok neko ne odblokira vrata.
Po svemu sudeći, ovaj tip nije pročitao kratku priču “PROZOR”!
Jutro, isti dan, samo je sada već osam sati. U hodniku se pojavila starica sa psom. S lakoćom je gurnula vrata ka njemu, posle otvorila druga vrata i izašla na svež novogodišnji vazduh! Tako je to kada živimo u svetu u kojem se vrata katkad otvaraju na ovu, ali katkada i na onu stranu!

Stevo Valjić 9. 9. 2012 SCH

Read Full Post »

PROZOR

 

 

 

Tri je posle ponoći. Čini joj se da je budna, ali veruje da sanja. Na prozoru, sa vanjske strane, vidi lik čoveka. Čovek suludo kuca na prozor! Suludo kuca, i viče na sav glas. Kao da kaže: “Otvori prozor! Pusti me unutra, inače ću da padnem!” Ona je sada već budna, i pita se odakle čovek na njenom prozoru, zatvorenom prozoru njenog stana, na desetom spratu?

Ustaje i prilazi prozoru. Jasno čuje kako ovaj viče: “Otvori! Otvori!”

Ona otvori prozor! Čovek pade u ambis! Da! Neki prozori se otvaraju u suprotnom smeru od topline njene sobe!

 

01 09 2012 SCH Stevo Valjić

Read Full Post »

ЧЕХОВ

NEKO JE UKRAO 400 HILJADA CIGALA KOJIMA TREBA STARI DA SE SPOJI SA NOVOIZGRADJENIM DELOM NARODNOG POZORIŠTA U SUBOTICI! ČEHOV BI UZ ONA ZNAMENITA TRI:
NA BINI GLUMCI IGRAJU JEDNO
GLEDAOCI VIDE DRUGO
A ODIGRAVA SE NEŠTO SASVIM TREĆE

DODAO ČETVRTU AKSIOMU:
ZAVESA NIJE NI SPUŠTENA A CIGLE UKRADENE!

DODO

Read Full Post »

Older Posts »