Feeds:
Чланци
Коментари

A ONO DANAS…

 

Priča se da je u početku bila tama, mrak… Mnogi kažu da je početak bio nalik gustom crnom testu, što se mesi u lebari na ćošku, a posle, pred samu ponoć, vruća lepanja, lepanja sa mašću, posoljena i prosuta mlevena a ljuta paprika po njoj. Ali, zbog mraka niko video nije… samo se pripoveda, priča o njemu, mraku naime!

2013-12-14 11.47.28

I onda, kažu mnogi, kao da se u nemerljivoj daljini pojavila tačka, tačka koja je bila svetlija od mraka. Svetlija od mraka, ali to ne beše udaljeno svetlo na vrhu sveće, niti iskra na kraju fitilja, premda, kažu oni stariji i mudriji od ostatka ostalih, kažu da je ništavilo ličilo na onaj trenutak, koji prethodi ničemu! Potom je, neko iz gomile, upalio baterijsku lampu, i traka svetla presekla je mrak na dva dela. Šta je potom bilo, ne znam, jer nisam bio tamo; imao sam neka druga posla, ali i dan danas, od mnogih slušam kako prepričavaju dogadjaj, koji je prethodio ovom sranju, u kojem živimo danas.

SV.

GUSTINA RAZVODNJENE KRVI

 

U neka davna vremena, svake druge godine, porodica bi se sastajala u vinogradu očevih roditelja, mojih bake i dede. Znalo ih je biti preko dvesta; spojili bi dvadesetak i više stolova, prekrili ih snežnobelim čaršavima, postavili izbledele tanjire i posiveli escajg od aluminijuma; žene su kuvale svakojaka jela i pekle kolače i pite od jabuka, dok je muški deo vodio svesvetske debate o raznim temama, i ispijao nebrojene čaše finog vina i ljute rakije, sve iz dedinog podruma.

AIPTEK

Čini mi se da sam punio sedmo leto svog malog života, kada mi je ćale, prilikom jednog takvog porodičnog sastanka, rekao: “Sine, u ovoj porodici, u našoj porodici, u venama naše porodice teče krv mnogih naroda i nacija ovoga sveta! Vidiš, ona tvoja tetka je udata za nemca, a onaj ujak oženio ruskinju, a onaj tamo, što se tetura pored šljive, razveo se od poljakinje, i ima troje dece s njom…”

AIPTEK

Pričao je tako ćale, satima i satima o rodjacima čija sam imena danas već zaboravio, a i sećanja na sve i svja iščilela su iz moje sede glave. U medjuvremenu, dedin vinograd je nestao pod korovom, jer nikoga nije interesovala proizvodnja vina i rakije; članove velike porodice vetar je porazduvao po svetu, i danas niti slutim šta se sve izdogadjalo sa njima… Ne javljaju se, niti im se ja javim, jer ne znam gde se nalaze. No, kao dobar predložak za roman, dvotomnu knjigu, omanju biblioteku, katkada popijem čašu dobrog vina, i čini mi se, ili mi se pričinjava, da u čaši vidim gustinu razvodnjene krvi.

SV.

PRAŠNJAVI DANTE

 

Jednom me je ćale pitao, da li mislim da se Dante, kao mali dečak, igrao u pesku? I da li smatram da je i mali Gete igrao u pesku? I da li je i Stradivarijus, kao mali dečak, igrao u pesku? Ja sam  rekao da ne znam, nisam siguran, i da pojma nemam.  Onda je rekao da se on, kao mali dečak, igrao u pesku, ali da je glavna igra bila teranje metalne karike štapom. Deca bogatih roditelja su imala  svetloobojene karike, i izrezbarene štapove, ali i njih su vidjali kako se igraju u pesku.

dante3

I onda mi je rekao da ja sada slušam dobar radio, a on je nabavio i solidan gramofon i da na njemu mogu slušati muziku sa onih velikih, debelih ploča crne boje. Kasnije se pojavio magnetofon… Danas klinci ništa od ovih igračaka nemaju. Možda, kada bi ih imali, možda bi im bilo manje dosadno, možda. I ćale je još rekao da i igra ima svoju abecedu, i ako preskočimo neka slova, onda čitamo na način koji je neipravan, i da je zbog toga, i radi toga  Dante igrao u pesku. Možda… Možda se igrao. Možda se igrao, jer inače ne znam odakle bi se stvorila ona fina prašina na njegovoj bisti.

SV.

ALIGIJERI

Jednom je pokojni ćale pričao da mu je pokojni deda pričao, kako se njegov pra pra rodjak igrao u pesku sa Danteom!

AIPTEK

Naravno, pojma nemam da li je priča istinita, ili lažna, ali u svakom slučaju, za mene jeste interesantna, kao i ona ćaletova beseda o odbeglom članu naše porodice, a radilo se o nekom njegovom ujaku, koji je jednog lepog dana nestao, i kasnije se pričalo da se iza imena Staljina, krije niko drugi, do njegov odbegli ujak.

AIPTEK

No, svakako da bi ovi likovi postojali i bez ćaletovih priča. Meni je drago što mogu da sedim pored Dantea, makar se radilo o njegovoj bisti, i dok tako pijuckam kafu, razmišljam kada će biti gotov njegov profil od papira, koji će stajati na nekom od zidova stana, gde stanujem.

SV.

I SEDIM JA TAKO…

Sedim ja tako, za stolom, i pijuckam kafu. Ovaj, u prvom planu, možda ima želju da pripali cigaretu… Žao mi je, ima već desetak godina kako ne pušim.

dante2

A ko je, zapravo, ovaj… Nešto mi je poznat. Da nije pokojnom ćaletu mom, pokojni prijatelj? Nije, mislim da nije. Izgleda starije od mog ćaleta… nekoliko stotina godina. Ne liči na Getea. Siguran sam! Pa,  ko je onda ovaj tip?

SV.

A ĐES´ BIO? PA, EVO ME, TU SAM!

Znam čoveka, poznavao sam ga, valjda ću ga i nadalje poznavati, znati… Dakle, jedan moj poznanik ume, onako natenane, da nestane, i nema ga jedno izvesno vreme. Recimo, nema ga mesec, ili dva, možda tri meseca.

I onda, kada se sretnemo, jednog lepog, ili manje lepog dana, sa manje ili više sunčevih zraka, pitamo jedan drugog šta ima, i uopšte ima l´ bilo čega novog… Gde si bio? Ja bio tu i tamo, a on bio mesec-dva u Maroku, Tunisu, na nekim branama, na velikim svetskim rekama, preplivao Nil, uzduž i popreko, lovio zmajeve i izumrle lavove na tufne…

СликаI, šta sam ono hteo da kažem? Mislim, jebiga… toliko je vremena prošlo, a da ne napišem čak ni neposlato pismo, da sam jednostavno zaboravio kako se na blog postavlja tekst! Pa, bio malo tu i tamo, Zimbabve i Tanganjika, Njunjuvambe i… ma, svejedno! Važno je da postoje neispitane destinacije; katkad je ta destinacija na sredomeđi onoga što znamo, ili smatramo da znamo.

S. V.

MOJ DRUG MARKO

MOJ DRUG MARKO