Znam čoveka, poznavao sam ga, valjda ću ga i nadalje poznavati, znati… Dakle, jedan moj poznanik ume, onako natenane, da nestane, i nema ga jedno izvesno vreme. Recimo, nema ga mesec, ili dva, možda tri meseca.
I onda, kada se sretnemo, jednog lepog, ili manje lepog dana, sa manje ili više sunčevih zraka, pitamo jedan drugog šta ima, i uopšte ima l´ bilo čega novog… Gde si bio? Ja bio tu i tamo, a on bio mesec-dva u Maroku, Tunisu, na nekim branama, na velikim svetskim rekama, preplivao Nil, uzduž i popreko, lovio zmajeve i izumrle lavove na tufne…
I, šta sam ono hteo da kažem? Mislim, jebiga… toliko je vremena prošlo, a da ne napišem čak ni neposlato pismo, da sam jednostavno zaboravio kako se na blog postavlja tekst! Pa, bio malo tu i tamo, Zimbabve i Tanganjika, Njunjuvambe i… ma, svejedno! Važno je da postoje neispitane destinacije; katkad je ta destinacija na sredomeđi onoga što znamo, ili smatramo da znamo.
S. V.
Dedodoflim's Blog 